Zemlje Bliskog istoka nekada su za ljude sa prostora bivše Jugoslavije bile „drugi svet“. Mali broj naših odlazio je u Ujedinjene Arapske Emirate, Katar, Kuvajt, Saudijsku Arabiju, Bahrein, Oman... Mahom su to bili inženjeri i građevinci koji su preko jugoslovenskih firmi odlazili na privremeni rad - godinu, dve, tri..., dok ne završe posao zbog kog su se preselili na drugi kontinent. Vraćali bi se na zeleni Balkan puni utisaka i priča o drugoj kulturi, mentalitetu, stilu života...

Vremena su se promenila, pa nam je Bliski istok zaista postao blizak, kao nekad zapadna Evropa. Mnogima od nas postao je i novi dom – ne bez razloga. Sve je više ljudi sa prostora bivše Jugoslavije koji dolaze na Bliski istok da „opipaju puls“ života u ovom delu sveta – što turistički, što poslovno.

Verica Jugović je inženjer koju je životni put odveo u Dohu. Svoje impresije prestonicom Katara opisala je za „Politiku“. Ovo je njena priča.

***

Da li je svaki let avionom jedna vremenska mašina? Vreme ne teče jednako u avionu i na površini Zemlje zbog jačine gravitacije, mogao bi objektivno da zapazi jedan inženjer.

Tako, jedan mladi inženjer sedeći u avionu Beograd-Doha vidi svoj let u budućnost. To više ne zavisi od fizike ili inženjerske logike, nego od želje i ambicije koje vuku u neki daleki svet.

Kada sam dobila priliku da radim u Dohi, gledala sam na gugl mapi i čekala da zamrljano žuto postane jasna slika, ali žuto je ostalo žuto. Pogled na mapama bio je okrenut na pustinju arabijskog poluostrva, udaljenu 4000 kilometara od moje tadašnje lokacije. Pomislila sam idem na kraj sveta. Ali ta kilometraža pretvorila se u svega pet sati leta i moje noge su kročile na tlo u Dohi. Pri prvom udahu vazduha, pomislila sam, ovo nije vazduh, ovo je voda. Kako sam kasnije saznala, ta vlaga je ništa, bio je tek početak godine i vreme je još bilo lepo. Žuta boja pustinje sada je bila pred mojim očima, a ja sam postala stranac u jednoj u najbogatijih zemalja na svetu.

Moj posao podrazumevao je rad u kancelariji, prostor iz koga se pogled pružao na prelepi Corniche, deo Dohe gde se zgrade utrkuju koja će prestići drugu po visini. Impresivan pogled, koji podseća na malu Ameriku, donosio je još uzbudljiviji posao. Ukratko, bogata zemlja ne prestaje da bude još bogatija.

Doha je jedan od onih gradova koji ujutru, na podne i uveče ima totalnu drugu dimenziju. Tokom dana „West Bay” je jedan veliki poslovni grad, dok uveče svetla daju neki magični sjaj. Barovi na pedesetom spratu pružaju opuštajući pogled na osvetljeni grad, a stranac se možda za trenutak oseti kao deo tog sveta.

Nije teško poželeti da pripadaš tamo, sav taj sjaj, bez standardnih evropskih problema. Šta je uopšte ta inflacija u Dohi? Naravno da ta reč ne postoji ako vrednost državnog budžeta merite crnim zlatom koje neprestano teče.

Zanimljivo je biti stranac u Dohi, naročito ako ste bela žena, jer ste onda  retka vrsta. Međutim, večernja šetnja, podrazumevala je i upoznavanje one druge strane Dohe. Na ulici se mogu videti radnici iz raznih zemalja koji na visokim temperaturama neprestano i bez pauze rade. Za njih to jednostavno težak rad u zoni bogatih.

Posle polugodišnjeg života u Dohi, čovek se zapita, da li se stvarno ovako daleko od Evrope rodio jedan novi svet? U mojoj glavi Evropa je nekada bila kontinent snova, međutim, svet je mnogo više od toga. Tamo daleko u pustinji rodio se jedan novi svet, željan novih pobeda, svet koji se tek razvija i uči, svet koje ne plaši da korača napred. To je pre svega jedan svet za divljenje, svet alhemije, svet koji od pustinjskog peska pravi zlatne snove.

Naš BIRO/Verica Jugović za "Politiku"

Foto: Pexels.com/Abdullah Ghatasheh, Goran Dojčinović

Lajkujte našu Facebook stranicu da budete u toku sa najnovijim informacijama na Bliskom istoku.

NAŠ BIRO je portal o Bliskom istoku namenjen ex-yu populaciji.

Preporučene priče

POČINJE SVETI MESEC RAMAZAN: Vreme dobročinstva i blagoslova

DUBAI MOL OBORIO REKORD: 105 miliona posetilaca u 2023.

10 jela koja morate da probate ako se nalazite u Kataru