Zimske olimpijske igre (ZOI) u Sarajevu bile su najveći i najzanimljiviji sportski događaj koji je održan na prostorima bivše Jugoslavije. Bile su to prve zimske i druge Olimpijske igre održane u nekoj komunističkoj državi posle Olimpijskih igara održanih 1980. u Moskvi.

Izbor Sarajeva za grada domaćina objavljen je 18. maja 1978. tokom 80. sednice Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) u Atini. Gradovi protivkandidati bili su Saporo iz Japana i Geteborg iz Švedske. Nakon dva kruga glasanja Sarajevo je većinom glasova dobilo organizaciju ZOI 1984.

Pogledajte kako je izgledala svečana ceremonija otvaranja ZOI 1984:

Na Igrama su u šest sportova nastupila 1272 takmičara iz 49 zemalja (998 takmičara i 274 takmičarke). Učesnici igara takmičili su se u disciplinama alpsko skijanje (Jahorina i Bjelašnica), bob i sankanje (Trebević), biatlon, nordijsko skijanje i skokovi (Igman), kao i hokej i umetničko klizanje u sportskim dvoranama “Skenderija” i “Zetra” u Sarajevu.

Čitaoci jugoslovenskih novina mogli su da odaberu maskotu Zimskih olimpijskih igara 1984. sa liste od šest finalista. Pobednik je bio Vučko, mali vuk, kog je dizajnirao slovenski dizajner i ilustrator Jože Trobec. Od te 1984. Vučko je postao simbol Sarajeva. U kratkim crtanim filmovima, koji su prikazivani pre prenosa neke sportske discipline, Vučko je obično prikazivan kao nespretni simpatični sportista. Zvezda jugoslovenske pop muzike Zdravko Čolić sinhronizovao je glas Vučka u špicama, obično s istim tekstom u pesmi s imenom grada - “Sarajevooooooooo”!

Vučko je našao svoje mesto na šoljama za kafu, školskim torbama, sveskama, blokovima broj pet, majicama, trenerkama... Bio je i ostao junak detinjstva svih nas koji smo rasli u bivšoj Jugoslaviji  i koji se danas sa knedlom u grlu i suzama u očima sećamo srećnih i bezbrižnih dana, kada smo bili ponosni što se ceo svet sjatio baš na naš brdoviti Balkan, a mi pokazali koliko smo sjajni domaćini.

Pošta Jugoslavije od 1982. do 1984. štampala je dve serije poštanskih maraka na kojima su prikazana borilišta i sportovi ZOI-a, i jednu sa prepoznatljivim gradskim motivima Sarajeva.

Organizacija 14. ZOI koštala je 142,6 miliona dolara, a polovina prihoda ostvarena je od prodaje prava na televizijski prenos manifestacije. Iz Sarajeva je izveštavalo više od 4.500 novinara iz 71 države, a manifestaciju je preko TV-a gledalo više od dve i po milijarde ljudi. Na sportskim borilištima bilo je 250.000 posetilaca, od toga čak 200.000 iz inostranstva.

Izložba o olimpijskom Sarajevu obišla je 1.640 gradova bivše Jugoslavije i sveta. Koliko su ZOI značile Sarajevu dovoljno ilustruje podatak da je po završetku manifestacije, uz olimpijske objekte, u Sarajevu ostalo 2.850 novoizgrađenih stanova i nekoliko hotela, a ZOI je bila prilika i za nezaposlene - otvoreno je 9.500 novih radnih mesta.

Sarajevo je tako opet bilo mesto susreta Istoka i Zapada, jer su na sarajevsku sportsku manifestaciju došli predstavnici zemalja i istočnog i zapadnog bloka.

Igre su, i po broju učesnika i po uspešnosti organizacije, nadmašile sve dotadašnje, a zatvorene su 19. februara rečima tadašnjeg predsednika MOK Huana Antonija Samarana: “Doviđenja, drago Sarajevo!”

BIRO

Foto: Wikipedia

Lajkujte našu Facebook stranicu, da budete u toku sa najnovijim dešavanjima na Bliskom istoku.

NAŠ BIRO je portal o Bliskom istoku, namenjen ex-Yu populaciji.

Preporučene priče

Zvezde srpske trpeze na sajmu hrane u Dubaiju

Umetnici iz ex-Yu na slikarskoj koloniji u Abu Dabiju (FOTO)

Nekad i sad: Zašto smo voleli novogodišnje čestitke (FOTO)