Ime Jugoslava Ramića upisano je zlatnim slovima u istoriju rukometa, kako srpskog, tako i arapskog. Posle velikih uspeha sa klubom “Al Ain Handball Club” iz Emirata, slavni Negotinac ovih dana potpisao je novi trogodišnji ugovor.

Vođen maksimom da u ovom poslu opstaju samo oni koji imaju dobre rezultate, Ramić je naučio: “Kofere nikada nemoj raspakivati i budi spreman na sve!” A to “sve” u njegovom slučaju znači izbor da budete uspešni, otključavanje gvozdenih vrata i hod visoko uzdignute glave prema budućnosti koju zaslužujete!

- Izbor zavisi od samo od Vas – kaže Jugoslav Ramić za Naš Biro. - Želite li uspeh, sreću, spokojstvo duha, zadovoljstvo i vedrinu? Nije li previše to očekivati? Ne! Otvorite svoje srce i otkrićete da to nije teško. Postoji bolji način života... A Vi pronađite izgubljeni ključ i izaberite da ga upotrebite!

Ovo je četvrta godina da ste na Bliskom Istoku; bili ste u Saudijskoj Arabiji, sada ste u Emiratima. S obzirom na to da imate trenersko iskustvo na četiri kontinenta, kakav je Vaš utisak o razlikama u popularnosti rukometa - gde je ovaj sport najbolje kotiran?

– Razlike su velike, kako u popularnosti, tako i u principima igre. Evropa je još uvek u rukometu bez premca. Ali svuda uspeh zavisi od posvećenosti i trenera i tima.

Koliko je teško raditi sa strancima u sportu? Da li su naši sportisti sujetniji od kolega iz sveta i ko je talentovaniji - mi, sa Balkana ili sportisti iz arapskog sveta?

- Ne postoji nikakva tajna, pogotovo ne postoji specifičnost u varijantama treninga i same igre. Po temperamentu, naš narod ima dovoljno mašte, jer ga na to prisiljavaju uslovi i tempo života. Tu svoju osobinu naš čovek prenosi na svaku svoju delatnost u životu, pa tako i na sport. Ako postoji neka tajna u našoj koncepciji igre, tu je isključivo reč o mašti. Da bismo bili bolji od suparnika, moramo ga nadigrati većim bogatstvom mašte. Mašta je jedinstvena i nepredvidiva. Nema recepta ni šablona. Postoji samo jedna stvar koje se nećemo odreći, a to je improvizacija. Uvek tražimo nešto što nas zadovoljava u igri; to ne mogu da budu napamet naučeni šabloni ili igra po ustaljenom receptu, jer to zamara i igrače i publiku. Tražimo uvek nešto novo, bogatije idejama, kreativnije. Upravo na tim principima gradimo rezultate.

Sve više naših trenera odlazi na Bliski Istok. Šta strance privlači da nam povere svoje sportiste?

- Strani stručnjaci tvrde da smo majstori u igri rukometa maštom. Zbog toga je srpska škola rukometa jedna od vodećih u svetu, a naši igrači i treneri najtraženiji.

Ko Vam je najveća podrška u poslu kojim se bavite i šta Vam najviše nedostaje iz Srbije?

- Najveću zahvalnost za dosadašnju karijeru dugujem svojoj porodici, voljenoj supruzi Vidi i našoj deci, kćerki Emini i sinu Nenadu. Uvek su me podržavali i bili najveći oslonac u mom životu. Oni su moj prvi i najvažniji tim! Činjenica da sa porodicom provodim samo dva meseca godišnje je cena koju plaćamo i oni i ja. Čovek mora da bude uspešan da bi porodica imala satisfakciju u toj razdvojenosti. Moraš biti uspešan trener da bi opstao, a time i obezbedio egzistenciju svojim najmilijima. Cena je velika, svako ko je razdvojen od porodice razumeće o čemu govorim. Nedostaje mi i moj voljeni Negotin, ali se preko interneta informišem o svemu što se tamo događa. Nostalgija je velika, ali i to je cena koju jedan trener plaća...

Gde biste voleli da provodite penzionerske dane?

- Emirati su obećana zemlja sa fenomenalnom organizacijom. Voleo bih da mladi ljudi kada završe fakultete dođu da rade ovde i da osete kako na početku karijere treba raditi ispravno, bez urgencija, veza... Samo sposobnost i znanje, i mogu daleko dogurati! Jer, ovde granice ne postoje, sve je dostižno ako si predan i odan poslu kojim se baviš. O penziji ne razmišljam, ali svakako ću je dočekati na rukometnom terenu. Gde i za koliko godina? Pa ne znam, tek sam počeo!

Snežana Moldovan

Foto: Privatna arhiva