Život na Bliskom istoku mnogima deluje kao ostvarenje sna, ali kad se u tu novu svakodnevicu uključe i kućni ljubimci, realnost dobija novu dimenziju. Upravo zato iskustva i saveti veterinara Branislava Stojanova, koji već 11 godina radi u Dubaiju, u prestižnoj Zabeel klinici, biće od velike koristi i pomoći. Ukoliko tek nameravate da se preselite u ovaj deo sveta, a ne možete da zamislite život bez psa ili mačke ili ste se već preselili i nameravate da porodici priključite novog člana – kućnog ljubimca koji će vam ulepšati svakodnevicu, doktor Bane daje savete zlata vredne.

Iako na prvi pogled razlike u brizi o kućnom ljubimcu počinju od same klime i načina organizacije dana, one se vrlo brzo šire i na stil života vlasnika i strukturu domaćinstva.

„Specifičnost ovog podneblja su visoke temperature (40 i više stepeni) 6-7 meseci godišnje, tako da je u tom periodu boravak ljubimaca na otvorenom jako limitiran. U Srbiji sam se često sretao sa mačkama koje žive isključivo unutra, ali u Dubaiju sam spoznao da ima i dosta pasa koji tako žive. Jednostavno vlasnici su preko dana van kuće, pas ostaje sam, ima automatske hranilice, podlogu za toalet i živi stalno u stanu. To jeste moguće, ali ne i dobro, samo za male rase, dok ove veće, definitivno trebaju izlaske i duže šetnje. Već sam spomenuo da je posluga sastavni deo većine domaćinstava, tako da oni često brinu i o ljubimcima. Neki vlasnici se potpuno oslanjaju na njih, pa neki i ne znaju šta im se dešava sa psom ili mačkom“, kaže naš sagovornik.

Vlasnici pasa i mačaka u Ujedinjenim Arapskim Emiratima znaju da budu zahtevniji, ali kako navodi doktor Stojanov, nisu svi uvek spremni da ulože u zdravlje ljubimca.

„Ima vlasnika sa osrednjim primanjima koji su stvarno spremni da prate sve savete veterinara i pružaju čak i više od svojih mogućnosti. Sa druge strane, neki ultra bogati, u kojima Dubai ne oskudeva, nisu baš toliko motivisani i često traže svojevrsne ustupke i popuste. Dosta vlasnika, iz verskih i kulturoloških razloga, u situacijama kad ljubimcu spasa nema i kad medicina ne može više da pomogne, ne pristaje na eutanaziju ljubimaca. U tim slučajevima odnose životinju kući i ostaju uz nju u njenim poslednjim trenucima“, otkriva naš sagovornik.

Na pitanje koje rase mačaka su najpopularnije u Dubaiju i zašto, veterinar Stojanov izdvaja britanske i škotske rase.

„Takođe, lokalna ulična varijanta se zove arabian mau, ima dosta himalajskih, sfinks, persijskih mačaka, meni najomiljenija – reg dol... Kada je reč o psima, najviše se viđaju patuljaste rase – pomeranci, maltezeri, havanezeri, čivave.

Od većih rasa najčešći je lokalni saluki (arapski gonič), labrador, pudle i na moje veliko iznenađenje – haski. Postoji čak i klub ljubitelja te rase, da stvar bude još luđa. Zašto haski u pustinji? Nemam pojma. Ipak, deluje da dobro podnosi ove vrućine zbog dlake koja vrši dobru toplotnu izolaciju. Mada, haski je ipak za sneg“, podseća sagovornik našeg portala.

Ekstremne vrućine, odnosno vlažnost vazduha i te kako utiču na pse i mačke. Dr Stojanov šaljivo kaže da na one koje su unutra, vremenske prilike ne utiču i dodaje:

„Svakako, mačke koje izlaze napolje, drastično redukuju svoj boravak napolju i preferiraju da leže u klimatizovanim kućama. Psi se izvode rano ujutru i kasno uveče u šetnju, ali i tada temperature mogu dostići 30 stepeni. Dugotrajniji boravak po takvom vremenu vrlo često dovodi do toplotnog udara, što je česta letnja urgentna intervencija.“

Ali, Dubai ne bi bio Dubai kad se ne bi razlikovao od drugih gradova po svemu, pa i po odnosu prema četvoronožnim prijateljima.

„Imućniji vlasnici drže svoje ljubimce u posebnim delovima svojih kuća sa klimatizovaninim sobama specijalno namenjenim i prilagođenim za njih. Imamo vlasnike koji su izgradili potpuno funkcionalne objekte za život ljudi u kojima živi više desetina mačaka“; otkriva veterinar Stojanov.

Na pitanje koje su najčešće zdravstvene tegobe kod ljubimaca u pustinjskim uslovima i koje su mere prevencije, naš sagovornik kaže:

„Spomenuti toplotni udar se prevenira držanjem pasa u klimatizovanim prostorijama tokom dana uz redovnu hidrataciju. Bitno je omogućiti pristup svežoj vodi sve vreme, pružati redovnu terapiju hroničnim pacijentima i u šetnji ih konstantno nadzirati. Manje opasne, a česte bolesti su respiratorne infekcije mačaka i ušni paraziti. To su bolesti vezane za podneblje. Ostale bolesti srca, bubrega, jetre i ostalih organa su zastupljene u sličnom broju kao i u Srbiji. Mere prevencije protiv zaraznih bolesti i parazita su uvek iste – vakcinacija, redovna zaštita protiv unutrašnjih i spoljnih parazita, kao i pravovremena reakcija kada se problem uoči.“

Vlasnici koji dođu sa prostora ex-Yu dovoljno razumeju koliko asfalt i pesak mogu biti opasni za šape pasa.

„Poslednjih godina i u Srbiji su leta jako topla i asfalt je užaren, tako da to svaki vlasnik psa to već zna. Razlika je što je ovde mnogo toplije i leto mnogo duže traje. Postoji neko nepisano pravilo da ako čovek ne može da toleriše toplotu podloge svojim tabanom ili dlanom, da ne može ni pas. Psi, definitivno, mogu da tolerišu dosta bolje, ali ne predugo i ne redovno. Česte su povrede jastučića na šapama, naročito kada je asfalt užaren i hrapav. Svakako bih savetovao zaštitne balzame ili obuću, bar za manje rase tokom šetnji u letnjim mesecima“, dodaje naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, u Evropi postoje bolesti kućnih ljubimaca koje na Bliskom istoku gotovo ne postoje:

„Tu pre svega mislim na bolest srčanog crva, koja je u Srbiji i na Mediteranu jako česta, dok ovde nije prisutna. Takođe, krpeljska groznica (Piroplazmoza) i kožna bolest Lajšmanioza, koje su svakodnevnica u Evropi, ovde ne postoje. Ovde češće nego u Srbiji viđam gljivične bolesti kože, kojih ima i u otadžbini, ali mnogo ređe.“

S obzirom na veliko znanje i stručnost, veterinar Stojanov radio je mnogo kompleksnih operacija, kao i neizvesna lečenja kod pasa i mačaka. Ipak, postoje slučajevi koje posebno pamti:

„Izdvojio bih CT skener delfina iz ’Atlantis’ hotela i lečenje upaljene mlečne žlezde kod slonice. U jednom periodu moje karijere, sa kolegom specijalistom za divlje životinje iz Južne Afrike, smo nadzirali i lečili životinje iz safari parka, pa sam imamo bliske susrete i sa malo većim pacijentima. Raditi sa životinjama tih gabarita zahteva jako uigran timski rad.“

Da bi pas ili mačka bili zdravi, i na ovom podneblju ih treba negovati kao i na prostorima ex-Yu. Dobra hrana i pristup svežoj vodi su najbitniji. Pored toga – redovna godišnja vakcinacija i terapija protiv parazita.

„Učestalost pregleda zavisi od uzrasta ljubimca i opšteg zdravstvenog stanja. Mlađe životinje obično vidimo jednom godišnje na rutinskom pregledu i vakcinaciji, dok starije, u zavisnosti od stanja, dva, tri, pa i više puta na redovnim kontrolama i terapijama“, ističe doktor Branislav.

Na pitanje da li postoji rasa koju nikada ne bi preporučio za život u ekstremnoj vrućini, doktor Bane izdvaja neke rase pasa i mačaka koje su i u na prostorima ex-Yu veoma popularne:

„Sve brahicefalične rase pasa (rase sa kratkim, zatupljenim nosevima, sa uskim nozdrvama i produženim mekim nepcem) – engleski buldog, francuski buldog, mops, ši-cu, bokseri… se baš pate sa disanjem u ovom delu sveta. Pate se i u zemljama svog porekla, ali je ovde problem izraženiji i život im je mnogo teži. Postoje i brahicerfalične rase mačaka – persijske, britanske sa dugom i kratkom dlakom i skotiš fold. Generalno, te mačke ne izlaze napolje, ali su osetljive na niske temperature od klima uređaja, kao i na razne osveživače prostorija, pa imaju česte alergijske i infektivne upale gornjih disajnih puteva, konjuntivitise...“

Za one koje planiraju da dovedu svoje ljubimce u ovaj deo sveta, veterinar Stojanov dodaje da Dubai nije baš idealan za držanje pasa, naročito većih rasa i objašnjava razloge:

„Regulativa je prilično stroga, pas mora da je uvek na povocu, većina mesta u gradu nije pet friendly, dok je istrčavanje pasa moguće samo na određenim, često udaljenim mestima. Ukoliko posedujete kuću sa velikom baštom, onda samo napred. Sa mačkama je generalno mnogo lakše.“

Naš sagovornik ističe da je pet biznis u Dubaiju na visokom nivou, kao uostalom i sve ostalo, tako da možete svog psa ostaviti preko dana u igraonici dok radite i pokupiti ga posle posla. Tu su i mnogobrojni pet hoteli, gde se ljubimci ostavljaju preko leta, kada većina vlasnika ide na godišnje odmore. Mada, naši ljudi se uglavnom dobro povežu pa na ljubimce paze prijatelji koji leti ostaju u gradu.

Kad je reč o veterinarskoj ponudi, postoji više od 300 ordinacija - od malih, lokalnih ambulanti do modernih i veoma naprednih klinika.

„Klinika u kojoj radim – Zabeel veterinary hospital, jedna je od najstarijih i najopremljenijih u Emiratima i pruža širok spektar veterinarskih usluga od redovne preventive, pa do zbrinjavanja vrlo komplikovanih slučajeva. Imamo puno vlasnika ljubimaca sa ex-yu prostora, što mi predstavlja posebno zadovoljstvo“, navodi naš doktor Bane.

Naš BIRO