"Papir nestaje, zlato ostaje" - rečenica koja najbolje opisuje razliku između novca koji svakodnevno koristimo i plemenitog metala koji vekovima ne gubi na vrednosti. Ako pogledamo istoriju, svaka generacija imala je svoje krize: ratove, devalvacije valuta, inflacije, promene sistema. A kroz sve te lomove, jedno je i uvek opstajalo - ZLATO.

Na Balkanu se često pričalo kako su naši pradedovi i prababe za neizvesna vremena čuvali dukate u jastucima, a ukoliko su bili imućniji zakopavali u dvorištima. Nisu verovali bankama, nisu verovali državi - ali su verovali zlatu. I nisu grešili; dok papirni novac može preko noći da izgubi vrednost, zlato nikada nije postalo bezvredno. Razlog - zlato je veoma ograničen resurs, njegovo izdvajanje iz rude je skup, zahtevan i naporan posao, veoma postojano i trajno na atmosferske uslove.

Mnogi danas zlato poistovećuju sa nakitom, što je pogrešno poređenje. Nakit je zapravo legura, najčešće 14kt (585) ili 18kt (750). Kada kupimo nakit mi plaćamo dizajn, izradu, poreze i maržu juvelira, a kada dođe trenutak da ga prodamo, tretira se  "lom zlatom" i dobijamo tek oko 40% njegove prvobitne cene. Dakle, nakit nije dobra investicija, već predstavlja luksuz.

Prava vrednost krije se u investicionom zlatu. To su zlatne poluge i pločice najviše čistoće 999.9 (tzv. fine gold) u različitim veličinama: od 0,5 g do impozantnih 1.000 g. U Srbiji se od 01. 04. 2018. godine, kao i u mnogim drugim zemljama sveta, investiciono zlato prodaje bez obračuna PDV-a, zato što se smatra novcem. Prodajne cene su kao u EU - znači nema skrivene provizije, nema gubitaka, nema suvišnih troškova.

Zašto ljudi sve češće biraju baš investiciono zlato?

Zato što je sigurno, ima dobar rast vrednosti i odličnu likvidnost. Ni jedan drugi oblik imovine ne može se pohvaliti tolikom postojanošću. Carstva su propadala, valute su nestajale, banke su bankrotirale, a zlato je ostajalo trajna vrednost. U čovekovoj istoriji pojavilo se i nestalo više od 1.000 valuta, mi smo savremenici nekih od njih (DEM, AUS, LEI, LEV ...)

1. ZLATO predstavlja sigurnu investiciju

Vrednost zlata nikada u istoriji nije bila NULA, a kada se krize dese ono postaje još vrednije i cena mu snažno raste. Cena zlata ne zavisi od vrednosti valuta i lokalne politike, već od globalne ekonomije.

2. ZLATO je investicija sa odličnim rastom vrednosti!

Poslednjih 20 godina cena investicionog zlata rasla je u proseku 9,5% do 13,5% godišnje, u zavisnosti od valute (https://goldprice.org/) . Kada nastupi kriza, rast je još snažniji, jer raste potražnja i svi žele sigurnost. Poslednje dve godine rast cene zlata bio je gotovo 100%, a samo u ovom septembru neverovatnih 15%. Investiciono zlato je upravo to - sigurnost, s jedne strane, kojoj svi težimo i odlična dobit - oplodnja kapitala, s druge strane. Zamislite samo koliko su izgubili oni koji su svoj teško ušteđeni novac čuvali u sefovima ili bankama dve godine, a nisu razmišljali ili znali za investiciono zlato kao dobru opciju za kapital.

3. ZLATO je univerzalni novac!

Zlato je valuta koja važi svuda. U Beogradu, Dubaiju, Londonu, Njujorku, Sindeju ili Tokiju, pločica ili poluga uvek ima svoju vrednost, na ceni je i, ono što je mnogima veoma važno, lako se pretvara u gotovinu - novac. Razlika između prodajne i otkupne cene najčešće je 2-5%.

4. ZLATO - imate apsolutnu kontrolu nad tim kapitalom

Kada je investiciono zlato u vašem sefu ne zavisite od banke, politike ili zakona. Ono pripada samo vama.

Upravo zato zlato nosi epitet "večnog novca". U poređenju sa njim, papirne (FIAT) valute deluju prolazno. Dinari, dirhami, stara dobra nemačka marka (setimo se samo čuvene Klare Šuman na plavoj stotki), a sada i dolar i evro - svi su oni podložni devalvaciji i promenama.

Zašto?

Zato što ih centralne ili nacionalne banke štampaju u velikim količinama.

Zlato, koje je bilo novac još u doba drevnih civilizacija, od cara Vavilona  Nabuhadnezara (600 god. p.n.e.) i danas ima istu snagu.

Setimo se samo početka 21. veka. Oni koji su tada kupili zlato, danas su višestruko uvećali svoju imovinu. Oni koji su štedeli u banci, jedva da su sačuvali deo vrednosti. A oni koji su novac držali "u slamarici", na težak način su naučili da inflacija ne prašta.

Danas kada svet potresaju inflacija, devalvacija valuta, recesija, geopolitičke nestabilnosti, nadolazeća ekonomsko-monetarna kriza, pitanje više nije da li ulagati, već u šta ulagati.

Mnogi finansijski pismeni ljudi odgovor na to pitanje su našli upravo u investicionom zlatu. Jer, kako kažu stare izreke: "Zlato je novac" i "Ko ima zlato, ima i slobodu".

I možda baš tu leži najvažnija pouka:

Papir se štampa, nestaje i menja, ali investiciono zlato traje zauvek.