Naši ljudi koji godinama rade u Dubaiju, Abu Dabiju i drugim emiratima često se suočavaju sa istim pitanjem - u šta uložiti svoj teško zarađeni novac? Pošto većina stranaca u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) nema pravo na penziju, mnogi pokušavaju da pronađu siguran način da obezbede svoju budućnost. Tradicionalno, mnogi se okreću kupovini nekretnina i za to postoji više razloga. Rečenice poput "stan hleba ne traži", "najsigurnije je imati krov nad glavom za izdavanje", "stan uvek mogu da prodam i da dopunim budžet" poznate su svima nama. Za kuću je već "druga priča"; svi znamo da je kuća "rupa bez dna", da oko nje uvek ima dodatnog posla i dodatnih ulaganja i da ju je teže prodati nego neki manji stan na dobroj lokaciji.

Ipak, sve je više onih koji shvataju da je investiciono zlato pametniji, sigurniji i dugoročno isplativiji izbor nego što su to nekretnine.

Investiciono zlato ne stari, ne propada i ne traži troškove

Za razliku od stana ili kuće, investiciono zlato ne zahteva plaćanje poreza, popravke, renoviranja ni brigu oko stanara. Ulaganje u nekretnine često deluje stabilno, ali tržište je podložno trusnim promenama, kvadrati se neretko teško prodaju, a troškovi održavanja nekretnine rastu iz godine u godinu. Ekonomisti bi rekli da nekretninama nije velika likvidnost, posebno u kriznim vremenima. Ne možete prodati spavaću sobu, kupatilo ili balkon, ako vam zatreba 5, 10 ili 50.000 EUR. Tada bude po narodnoj "kolji vola za šniclu mesa".

Investiciono zlato, s druge strane, uvek ima kupca – bilo gde u svetu. Možete da ga prodate za nekoliko minuta, bez agencija, papira ili čekanja, kao da menjate valutu u menjačnici – zapravo, bez imalo stresa i rizika.

Ljudi iz dijaspore sve više biraju "pokretno bogatstvo"

Za one koji rade u inostranstvu, posebno u zemljama poput UAE, fleksibilnost je ključna. Život se lako može promeniti - posao, zemlja, planovi. Mnogi od nas maštaju o povratku u domovinu, a bilo da imamo krov nad glavom tamo gde smo rođeni ili ne, pitanje penzije uvek ostaje otvoreno – od čega živeti kad napustimo pustinju? Ista dilema javlja se i ako odlučimo da se preselimo bilo gde na svetu kad prestanemo da radimo.

U tom smislu, investiciono zlato se ponaša kao sigurna međunarodna valuta. Gde god da se preselite, vaše investiciono zlato "ide" sa vama. Ne vezuje vas za jedno mesto i ne gubi vrednost zbog promena na tržištu nekretnina ili ekonomskih kriza. Jednostavno, zlato je univerzalna valuta koja ne zavisi od države ili sistema. Finansijski pismeni ljudi kažu: Ko ima zlato ima novac, tj. Zlato je novac!

Investiciono zlato čuva vrednost kroz inflaciju i krize

U poslednjih dvadeset godina, vrednost investicionog zlata stabilno raste. Za poslednjih 20 godina cena zlata je porasla 1200% ili 12 puta. Tokom svake globalne krize, počev od pandemije do inflacije i ratova, investitori su "bežali" upravo u zlato. Mnogi biznismeni nisu spremni da ulažu u razvoj svojih biznisa i proširenje kapaciteta (nova oprema, sirovine, proizvodne hale), već idu u sigurne zone – plemeniti metali, gde je investiciono zlato na prvom mestu. (ZLATO - Jedina sigurna luka na finansijski uzburkanom moru!).

Rast cena zlata u poslednjih 15 godina u devet svetskih valuta

S druge strane, ozbiljne države, njihove centralne i nacionalne banke, zatim velike poslovne banke, ali i finansijski obrazovani građani kupuju zlato i tako štite svoj kapital od inflacije. Ovo je poslednih meseci uzrokovalo povećanu potražnju za njim, nestašicu na globalnom tržištu i dodatnu presiju na rast cene zlata.

Investiciono zlato vekovima je dokazano kao najsigurnije utočište kapitala.

Rast cene zlata poslednjih 25 godina u dirhamima

Nasuprot tome, cene nekretnina su nestabilne - kako znaju naglo da skoče, tako znaju i naglo da padnu, posebno u zemljama sa velikom ponudom i skupim održavanjem, kao što su UAE. U Srbiji je iz godine u godinu slična situacija – sve više se po tom pitanju približavamo UAE.

Ne treba zaboraviti i jednu važnu činjenicu. Kada nastupi kriza, nekretnine za obične građane nisu interesantne, pada potražnja za njima, što uzrokuje pad cene i dodatno smanjenje likvirnosti kapitala koji je u toj formi. U kriznim vremenima jedino raste cena hrani, energentima, oružju i plemenitim metalima. Setimo se naših 90-tih godina i hiperinflacije u Srbiji.

Investiciono zlato kao privatna penzija

Kako u pustinji nemamo pravo na državnu penziju, već isključivo na otpremninu u visini od 24 mesečne plate, svesni smo da to nije dovoljna investicija za budućnost. Ulaganje u investiciono zlato postaje način da sebi obezbedimo sigurnu, ličnu penziju, i to bez banaka, bez posrednika i bez rizika da nam neko oduzme imovinu.

Rast cene zlata u poslednje dve godine u eurima

Investiciono zlato možete čuvati u trezoru ili sefu, i ono najvažnije – bićete mirni i sigurni da vaša ušteđevina ne gubi na vrednosti. Naprotiv, ona kroz vreme najčešće raste. Ukoliko pogledamo poslednjih 15 godina (https://goldprice.org/ ), cena zlata je u 9 svetskih valuta prosečno godišnje rasla 7,9% - 14.3%, nijedna banka ne daje tu kamatu, čak ni hedge fondovi ne mogu garantovati takvu dugotrajnu dobit, a o kripto valutama, čija je cena veoma varijabilna, da i ne govorimo.

Realan primer: šta je donelo više - zlato ili stan?

Zamislite da je neko 2018. godine kupio 1 kilogram investicionog zlata. Tada je njegova cena iznosila oko 35.000 evra, dok je danas (novembar 2025.) vrednost tog istog kilograma oko 114.000 EUR ili 325% veća.

U istom periodu, prosečna vrednost stana u Dubaiju porasla je za oko 20 do 25 odsto, ali uz troškove poreza, održavanja, osiguranja i perioda bez zakupaca stvarni prinos je bio znatno manji.

Rast cene zlata u poslednje dve godine u dirhamima

Jasno je, naravno, šta je isplativije – nekretnina ili ulaganje u investiciono zlato.

Kvadrati se mogu srušiti, ali investiciono zlato ostaje zlato

Za sve nas koji u Emiratima godinama gradimo budućnost, investiciono zlato je možda najbolja odluka koju možemo da donesemo. Ono ne zahteva održavanje, lako se prenosi, uvek vredi i, ono što je svima nama najvažnije: čuva mir u glavi i obezbeđuje sigurnu budućnost - miran san.

Naš BIRO

Foto: Pexels/Michael Steinberg/Khwanchai Phanthong/RDNE