Badnji dan, Badnje veče i Božić u srpskoj tradiciji predstavljaju najvažnije trenutke zimskih praznika, vreme kada se porodica okuplja, moli i održava stare običaje koji donose sreću, zdravlje i blagostanje. Ovi dani nisu samo proslava rođenja Isusa Hrista, već i vreme kada simbolički povezujemo prošlost, sadašnjost i budućnost porodice.

Badnji dan – običaji 

Badnji dan počinje sečenjem badnjaka, hrastovog drveta koje simbolizuje snagu, život i plodnost. Domaćin ga pažljivo unosi u kuću i postavlja pored ognjišta ili šporeta. U nekim krajevima varnice iz badnjaka bacaju se na prag, verujući da donose sreću i mir. Domaćin, najčešće sa sinovima, ulazi u kuću uz pozdrav: "Srećno Badnje veče!", a ostali ukućani mu otpozdravlja: "Srećno Badnje veče" i pitaju: "Šta nam donosite?". Domaćin odgovara: "Zdravlje i veselje" i unosi u kuću badnjak, slamu i pečenicu koja će sutradan biti poslužena, pošto se članovi porodice pričeste posle Božićnog posta.

Trpeza na Badnje veče je posna – riba, kupus, sveže i suvo voće, orasi i druga posna jela. Porodica se okuplja, moli i peva božićne pesme, jačajući zajedništvo i duhovnu povezanost. U nekim delovima Srbije, uglavnom u Banatu, domaćini dočekuju korinđaše, decu iz familije i komšiluka koji pevaju šaljive božićne pesmice i čestitaju Badnji dan i Božić.

Božićni običaji u sprskoj pravoslavnoj tradiciji

Na Božić, prvi član porodice koji je postio i pričestio se u crkvi donosi u kuću naforu, odnosno prvi zalogaj hleba. Nafora simbolično prenosi Božji blagoslov u dom i predstavlja početak božićnog slavlja u kući. Tog dana dolazi i položajnik – posebno odabrani ili slučajni gost koji unosi sreću i blagostanje. Položajnik ulazi u dom uz radostan pozdrav, ljubi se sa ukućanima i odlazi ka šporetu, gde otvara vrata peći, džari vatru i izgovara zdravicu: "Koliko varnica, toliko sreće, koliko varnica, toliko parica, koliko varnica, toliko u toru ovaca, koliko varnica, toliko prasadi i jagnjadi, koliko varnica, toliko gusaka i pilića, A najviše zdravlja i veselja, Amin, Bože daj!" 

Položajnik simbolizuje Mudrace sa Istoka, koji su pratili zvezdu da se poklone novorođenom Isusu Hristu kojeg je Bogoridca donela na svet u hladnoj pećini u Vitlejemu. Dok nafora prenosi Božji blagoslov u dom, položajnik donosi radost, zdravlje i prosperitet. Nakon zdravice, domaćica poslužuje položajnika i daruje ga poklonom, kao znak poštovanja i zahvalnosti.

Na trpezi su, pored pečenice, obavezni i česnica ukrašena bosiljkom, orahom i paricom koja se tri puta okreće, preliva vinom i lomi. Simbolika bosiljka, oraha i parice nagoveštava kakve će ko biti sreće do narednog Božića. Ko odlomi deo česnice sa paricom biće bogat i pratiće ga sreća, ko odlomi deo sa bosiljkom biće zdrav, a onaj kome pripade deo sa orahom biće orač, odnosno radiće najviše od svih ukućana do narednog Božića. Parica iz česnice trebalo bi da se čuva pokraj ikone.

Ovi običaji, od sečenja badnjaka do izgovorene zdravice i lomljenja česnice, prenose se s kolena na koleno, čuvajući duh porodice i božićnu radost. Svaki čin ima duboku simboliku i povezuje porodicu kroz veru, tradiciju i duhovnu radost, stvarajući trenutke koji se pamte i prenose sa generacije na generaciju.

Srećno Badnje veče i Božić!

Naš BIRO